Nije ništa čudno što se navike u ishrani savremenih ljudi menjaju, jer se kod mnogih budi sve više svest o tome da bi trebalo zdravije da se hrane. Samo se gotovo uvek postavlja pitanje i šta je zdravo, a šta nezdravo, pa mnogi i dalje imaju nedoumice u vezi sa time da li treba konzumirati, recimo belo brašno ili ne, te da li su veštački zaslađivači zaista zdraviji od belog šećera.
Međutim, ima naravno i onih koji smatraju da je ishrana kako su je videli naši preci sasvim u redu, mada njima ne može biti dato za pravo, primarno zato što su naši preci radili na njivi i fizički bili aktivni. A danas sve više ljudi u tom smislu nije aktivno, jer provode mnogo vremena ispred računara uglavnom, te se oni malobrojni trude da svakodnevno budu aktivni, a naročito ako im je priroda posla takva, da zahteva višečasovno sedenje.
Zdrava ishrana
Da bi neko mogao da kaže da se zdravo hrani, on mora prvo da unosi sve ono što je neophodno njegovom organizmu, a da u tome istovremeno ne preteruje. A samim tim što je sve više oboljenja, koja imaju direktne ili indirektne veze sa nepravilnom ishranom, to se javila potreba za dodatnim edukacijama vezano za pravilnu ishranu, odnosno za savete lekara i nutricionista.
Vrlo često se postavlja pitanje šta je zapravo zdrava ishrana, te da li se treba držati određenih pravila ili jednostavno unositi ono što organizam traži u određenom trenutku.
U principu, mnogi se sete zdravo da se hrane tek kada se pojavi neka tegoba ili ako žele možda da smršaju, a zapravo bi zdrava ishrana trebalo da bude osnov normalnog života svakog prosečnog čoveka.
Što se saveta nutricionista tiče, oni imaju za cilj da pomognu pojedincima da ustanove plan ishrane, koji će odgovarati u potpunosti potrebama organizma. Brojni nutricionisti praktikuju da prvo obave razgovor sa zainteresovanima, pa da onda na osnovu glikemijskog indeksa, odnosno upoznavanja sa navikama samog pacijenta, te procenom njegovog zdravstvenog stanja u celini, stručnjak oformi plan ishrane, kako bi iz svih namirnica čovek mogao da izvuče maksimum.
Ipak, najbitnije je da svako unosi onoliko hrane, koliko njegov organizam traži, a sve u skladu sa aktivnostima na dnevnom nivou. Zato i jeste bitan plan ishrane, odnosno ograničenje unosa namirnica, koje mogu imati negativan uticaj na organizam.
Zbog čega je doručak važan?
Sukobljena su mišljenja oko toga da li bi za doručak trebalo konzumirati samo voće i prirodno ceđene sokove ili je bolje pridržavati se pravila da je doručak najvažniji obrok u toku dana.
Upravo iz tog razloga i treba posvetiti pažnju pripremi ovog obroka, naravno ukoliko spadate u grupu onih koji ga smatraju najvažnijim obrokom u toku dana.
A ako to nije slučaj kod vas, onda bi trebalo da najbitniji obrok bude ručak.
Zdrav i brz ručak – predlog za zdrav ručak
Zaposleni i ljudi koji, uopšteno govoreći imaju manje slobodnog vremena sasvim sigurno i imaju potrebu da ručak pripreme na što brži način, a da on istovremeno bude i zdrav.
Inače, bez obzira da li slušate savete onih koji doručak smatraju najbitnijim obrokom u toku dana ili, pak onih koji smatraju da doručak treba izbegavati, te eventualno pojesti pahuljice sa jogurtom ili mlekom, odnosno neku voćku, činjenica je da je vrlo važan obrok u toku celog jednog dana ručak, pa njegovoj pripremi treba posvetiti naročitu pažnju.
Ali usled manjka slobodnog vremena, sasvim je logično da mnogi od nas očekuju brz i zdrav ručak, te iz tog razloga nudimo nekoliko predloga.
Svakako da je najbitnije dobro kombinovati namirnice, te voditi računa da se skrob, ugljeni hidrati i proteini ne mešaju.
Kao najbolji predlog za zdrav ručak se izdvaja sveže ili grilovano povrće i pileće meso, ali tada naravno treba izbegavati grašak i krompir, odnosno svo ostalo skrobno povrće, kao i pirinač. Uz to što ćete pripremiti vrlo ukusan obrok, koji će vam dati neophodnu energiju za preostale dnevne aktivnosti, vi ćete ujedno i potrošiti vrlo malo vremena za njegovu pripremu.
Takođe, mogu se naći i neke druge ideje za pripremu zdravog ručka na najbrži način, a one uključuju rižoto, odnosno pirinač sa različitim povrćem, ali u tom slučaju ne bi trebalo kombinovati meso sa skrobom.
Ukoliko ste vegetarijanac, onda je sve još lakše, te gotovo da vam nije potreban predlog za zdrav ručak, jer sama činjenica da ne unosite meso i mesne prerađevine je dovoljna da se zdravo hranite. Ali je tada veoma važno da kommbinujete i unosite namirnice koje će vam omogućiti unos svih potrebnih hranljivih sastojaka. A i ideja za pripremu ručka za vegetarijance je mnogo, te samo treba odabrati pravu kombinaciju namirnica.
Da li je zaista neophodno dugo pripremati jelo?
Ranije se smatralo da ako domaćica neko jelo priprema dugo, ono je ukusnije, ali to danas nije više slučaj.
Samim tim što je moguće kupiti već iseckano povrće, koje ćete jednostavno pomešati sa mesom ili pirinčem, značajno je ubrzano vreme pripreme. Baš zato i nije teško pripremiti brz i zdrav ručak, a koji će uz to i biti ukusan, te naravno hranljiv.
Dovoljno je da pravilno ukombinujete namirnice, te da pripremite izuzetno zdrav obrok, a u tome vam mogu pomoći poluproizvodi, koje možete kupiti u bilo kom marketu. Jednostavno, pomešajte već iseckano povrće sa pripremljenim mesom, dodajte malo crnog i belog luka i začine, pa ćete imati brzo pripremljen zdrav obrok.
Takođe, jedna od prednosti savremenog društva je razvijen sistem dostave hrane. Danas dostava hrane nije ograničena samo na brzu i nezdravu hranu, već mnogi restorani vrše i dostavu zdrave hrane.
Ukoliko želite da probate nešto novo, egzotično, a ujedno i ukusno i zdravo, preporučujemo vam Poke. Kombinacija svežeg povrća, sveže ribe ili grilovanog mesa i ukusnih dodataka savršeno je izbalasiran obrok. Napravite svoju Poke činiju ili probajte neku od 7 kombinacija koje smo pripremili za vas!
Da li je dobro izostaviti večeru?
Kao i za doručak i ručak, tako postoje i teorije vezano za večeru, pa jedni tvrde da je najbolje izbegavati je, a drugi su sasvim sigurni da je večera takođe neophodan obrok, ali mora sadržati pravilno iskombinovane namirnice.
Mi ovom prilikom nećemo davati odgovor na pitanje da li je dobro izbegavati večeru ili ne, već ćemo samo pomenuti poslovicu koja je zabeležena, kao primer ishrane naših predaka. Naime, oni su tvrdili da doručak treba pojesti sam, zatim ručak treba podeliti sa prijateljem, a večeru bi valjalo dati neprijatelju.
Naravno da svako od nas pojedinačno treba da pronađe odgovarajući režim ishrane, koji će mu pomoći da održava idealnu telesnu težinu, te da poboljša kvalitet svog zdravlja i života.
Ipak, nemojte da posustanete ukoliko u nekom trenutku pojedete namirnice, koje se mogu smatrati nezdravim, jer je to sve ljudski. Ali zato, ako zaista želite da svoje zdravlje očuvate, a ujedno i da se ne ugojite, odnosno da održite svoju telesnu težinu na optimalnom nivou, svakako je najbolje da se što pre vratite na usvojeni režim ishrane. Zapravo, jedino tako ćete moći u dužem vremenskom periodu da zaista očuvate nivo energije, koji vam je neophodan za obavljanje svih dnevnih izazova, a da ujedno očuvate i svoje telo i zdravlje u celini.