Na policama velikih trgovačkih lanaca možemo pronaći različite vrste konzervirane ribe. Međutim, mnogi od nas nemaju naviku da jedu riblje meso, bez obzira na njegove zdravstvene prednosti.
Iako smo svesni da je riba zdrava i da je neophodna našem organizmu kako bi pravilno funkcionisao, često je jedemo jednom do dva puta godišnje. Takva naša odluka uslovljena je različitim faktorima.
Kao kontinentalna zemlja (zemlja koja nema izlaz na otvoreno more) definitivno imamo problem kada je reč o svežoj morskoj ribi. Rečne ribe imamo dovoljno, međutim, dobri poznavaoci ribe tvrde da je morska riba zdravija i da ima određene prednosti koje rečna riba nema. Zdravija je u smislu svog nutritivnog sastava jer sadrži određene oligoelemnte kojima su rečne ribe siromašne, kao, na primer, omega 3 masne kiseline itd…
Svežu morsku ribu teško je pronaći, a ono što nam ostaje kao alternativa jesu konzervirana i smrznuta riba.
Kada je konzervirana riba u pitanju tu je ponuda zaista bogata. Najveći broj ljubitelja ribljeg mesa odlučiće se za konzervu tunjevine. Tuna je jedna od najkomercijalizovanih morskih riba i jedna od najukusnijih definitivno. Koristi se u celom svetu, a prva konzerva tune napravljena je početkom dvadesetog veka u Australiji. Možemo reći da je to bio definitivno revolucionaran način pakovanja ribljeg mesa, pa je od tada do danas ostala omiljeni konzervirani proizvod.
Tuna je riba toplih mora i pripada porodici skuša. Nastanjuje Atlanski okean, Pacifik, Indijski okean i Mediteransko more i predstavlja jedan od najvažnijih segmenata ribarske industrije. Peca se u ogromnim količinama svakodnevno i kao jedinka može da izraste čak do veličine prosečnog delfina. Mi je najčešće jedemo u komadima, spakovanu u konzervi, salamurenu na različite načine. Često je u ulju, sosu od povrća itd…
Danas se ogromne količine ove ribe svakodnevno izlovljavaju, pa je u pojedinim delovima sveta populacija ove ribe sve manja. Čak su biolozi upozorili da joj preti izumiranje ukoliko se izlovljavanje ne redukuje. Tune su vrlo brze ribe, a interesantno je to da obično žive u blizini jata delfina. Delfini teraju ajkule pa na taj način tuna može na miru da se razmnožava bez bojazni od gubitka mlađi. Sposobna je da se prilagodi i hladnijim morima, a zbog svoje brzine tuna migrira i brzo naseljava morska prostranstva.
Tuna spada u jedne od najzdravijih i najukusnijih morskih riba pa je njen ukus prihvatljiv i za one koji nisu veliki ljubitelji ribljeg mesa. Struktura mesa je kompaktna, tvrda, svetlo roze ili svetlo crvene boje, prijatnog mirisa i ukusa. Tunjevina ima vrlo bogat nutritivni sastav, pa se povremeno korišćenje u ishrani svakako preporučuje pogotovo dijabetičarima i kardiovaskularnim bolesnicima jer je bogata omega 3 masnim kiselinama.
Pored toga što je najpopularnija kao konzervirana hrana, oni koji su probali tunu u svežem stanju definitvno su svesni razlike u strukturi mesa, ukusu, mirisu i zdravstvenim prednostima.
Tuna je vrlo hranjiva riblja vrsta i ima veliku zdravstvenu prednost u odnosu na druga mesa. Međutim, njen nutritivni sastav i hranjive vrednosti često variraju zbog načina na koji se priprema. Da li će se peći na roštilju, pržiti u ulju, kuvati u sosu ili pripremati na neki drugi način uticaće i na njenu hranjivu vrednost jednako kao i to kojoj podrvrsti pripada i u kojim je morima ulovljena. Sve su ovo faktori koji utiči na njen nutritivni sastav.
Te oscilacije u nutritivnom sastavu nisu prevelike da bi morali previše da brinemo. Svakako da je tuna vrlo zdrava i značajna u ishrani čoveka. Bogata je različitim vitaminima, mineralima i oligoelementima. Sadrži značajnu količinu kvalitetnih proteina pa je preporučljiva hrana za sportiste i ljude koji se bave teškim fizičkim radom. Meso tune utiče na izgradnju mišićne mase. Sadrži vitamine iz B grupe i izuzetno redak B12 vitamin.
Omega 3 masne kiseline, kojima meso tune obiluje, čuvaju zdravlje moždanih ćelija i kompletan kardiovaskularan sitem. Značajna je za očuvanje zdravlja srca i krvnih sudova. Tuna je zbog svog specifičnog sastava vrlo važan antioksidans pa se preporučuje konzumiranje prilikom restriktivnih dijeta i kod ljudi koji se oporavljaju od različitih oboljenja.
Sveža tuna ima različitu količinu hranjivih materija od konzervirane tune. A kod konzerviranih tuna takođe zavisi na koji način su prerađene i da li su konzervirane u ulju, vodi, salamuri, sosu od povrća itd.. Pokušaćemo da vam približimo nutritivni sastav tune na 100 grama proizvoda kada je u pitanju sveža u odnosu na konzerviranu i to bi moglo da izgleda ovako:
Sveža tuna na 100 grama mesa sadrži:
Konzervirana tuna na 100 grama proizvoda sadrži:
Vidimo na primeru da postoje izvesna odstupanja u kvalitetu i nutritivnom sastavu između konzervirane i sveže tune. Iz tih razloga kad god možete konzumirajte tunu u svežem stanju.
Redovno (ne preterano) konzumiranje mesa od tune može imati izuzetne zdravstvene benefite po vaš organizam. Ranije smo napomenuli da ima blagotvoran uticaj na srce i krvne sudove, kao i na stvaranje mišićne mase zbog svog sadržaja proteina, međutim, to nisu jedine dobrobiti koje nam donosi tuna.
Tuna svojim nutritivnim sastavom utiče na zdravlje očiju, kose, kože, noktiju i nervnog sistema. Ovi benefiti pripisuju se bogatom sadržaju vitamina iz B grupe. Kada su u pitanju dijete kod ljudi koji iz različitih razloga žele da smršaju ili da održavaju postojeću telesnu masu, tunjevina je idelna za ishranu iz razloga što sadrži minimalnu količinu masnoća a veliku količinu proteina. Meso tune uravnotežuje kalorije u organizmu, pomaže stvaranje energije usled dijeta i održava balans organizma tokom celog dana. Vitamini, minerali i antoksidanti u njoj održavaće organizam zdravim i vitalnim.
Loš holesterol (LDL) u krvnim sudovima uz pomoć omega 3 masnih kiselina koje sadrži tuna biće sveden na optimalnu vrednost a pomoći će i održavanje dobrog holesterola u krvi. Omega 3 masne kiseline iz tune sprečavaju infarkt srca, moždani udar, tromb i druge probleme sa krvnim sudovima. Kalijum kojim je tuna bogata pozitivno utiče na snižavanje krvnog pritiska pa će u kombinaciji sa omega 3 masnim kiselinama, kalijum delovati protivupalno.
Imuni sistem ostaće očuvan ukoliko redovno konzumirate meso od tune. Obzirom da je bogata manganom, cinkom, selenom, vitaminima A, C i E, tuna je odličan borac protiv slobodnih radikala pa služi za detoksikaciju organizma kao vrlo značajn prirodni antioksidans.
Kalcijum iz tune uticaće na čvrstinu vaših kostiju, a elastin (vrsta proteina) kojeg ima u dovoljnim količinama održavaće vašu kožu zdravom i mekom. Tuna kao prirodni antioksidans ima antikancerogeno dejstvo. Istraživanja su pokazala da osobe koje redovno konzumiraju meso tune imaju 25% manje šanse da obole od nekih vsrta karcinoma u odnosu na osobe koje ne jedu meso tune. Tunjevina, zahvaljujući svom specifičnom sastavu, ubrzava metabolizam pa telo ima više energije za svakodnevne obaveze.
Mnoge kuhinje sveta koriste isključivo svežu tunjevinu u ishrani. Može se pripremati na različite načine. Najčešće se termički obrađuje na roštilju jer se na taj način najbolje sačuva struktura i hranjiva vrednost mesa. Tuna ima veoma čvrsto, kompaktno, ukusno i lepo meso. Uglavnom svetlo roze boje, a prilikom termičke obrade meso treba da izgleda što prirodnije. Koristi se uz dodatak svežeg povrća i salata a često u kombinaciji i sa voćem. Sveža tuna se ne može nabaviti tokom cele godine pa se iz tih razloga duboko zamrzava. Zamrznuta može da stoji i godinama.
Izlovljavanje na Havajima počinje u decembru mesecu, pa je decembar idealan za ondašnje stanovništvo ukoliko želi da proba svežu tunu. U Japanu na pijacama ribe, kada se tuna izlovi i dopremi sveža, primerci ove ribe dostižu cenu i po nekoliko hiljada dolara. Ovo je samo dokaz koliki značaj sveža tuna ima u različitim kuhinjama sveta.
Obzirom da u ovim krajevima imamo retku mogućnost da je jedemo drugačije osim u konzervi, tunu svakako treba konzumirati kad god nam se ukaže prilika.
Ono što je važno da napomenemo to su i poneka negativna dejstva tune na organizam. Koliko god da je nešto zdravo ne treba preterivati. Zdravstvene benefiti različitih vrsta namirnica ogledaju se u racionalnom i kontrolisanom konzumiranju istih.
Purini koji se nalaze u tuni su organska jedinjenja koja se nalaze u životinjama, biljkama i ljudima. Postoje ljudi kojima purini ne prijaju pa bi trebalo da izbegavaju veće količine tune.
Živa koja se može naći u mesu tune može biti problem. Obzirom na zagađenost mora kao i na sposobnost tune da apsorbuje određene količine žive u svoj organizam, ne preterujte sa unosom mesa tune.
Ukoliko se konzumira racionalno i kontrolisano od tune ćete imati samo koristi, slobodno uživajte u zdravom i ukusnom mesu tune.
Probajte Poke činiju sa svežom ili grilovanom tunom ili u divnoj kombinaciji sa lososom! Uvek možete i napraviti svoj Poke, sa svojim omiljenim sastojcima, ali ne zaboravite da dodate i tunu. 😉